Можемо да спријечимо развој рака грлића материце!

Информиши се! Учествуј у скринингу! Вакциниши се!

• Европска недјеља превенције рака грлића материце (ЕНПРГМ) обиљежава се од 23. до 29. јануара 2023. године. Циљ обиљежавања овогодишње ЕНПРГМ је подизање свијести о распрострањености овог обољења и информисање јавности о значају успостављених превентивних програма у оквиру здравственог система Црне Горе – Скрининг програма рака грлића материце и Програма ХПВ вакцинације.

• Поруке су јасне:
• Фактори ризика
• Скрининг програм рака грлића материце
• ХПВ вакцинација
• Како можете смањити ризик од рака грлића материце?

Информиши се! Сазнајте чињенице о раку грлића материце, главном фактору ризика а то је инфекција хуманим папиллома вирусом (ХПВ) и значају редовних гинеколошких прегледа.

Учествуј у скринингу! Уколико имате 30 до 50 година, бићете позвани путем телефона од стране тима изабраног гинеколога Дома здравља да се укључите у скрининг програм.

Вакциниши се! ХПВ9 вакцина доступна је у Црној Гори за девотогодишње дјевојчице, уз планове за проширење вакцинације  на неколико старијих узрасних група.

Подаци СЗО о распрострањености рака грлића материце на свјетском нивоу показују да се са око 604 000 нових случајева и око 342 000 смртних случајева сваке године, налази међу водећим малигним болестима жена, одмах иза рака дојке, као и да је јавноздравствено оптерећење овом болешћу нарочито велико у ниско и средње развијеним земљама.

Рак грлића материце је други најчешћи рак након рака дојке који погађа жене у доби од 15 до 44 године у Европској унији. Сваке године у ЕУ региструје се око 33 000 случајева рака грлића материце и 15 000 смртних случајева.

У Црној Гори рак грлиц́а материце је такође један од водец́их узрока оболијевања и умирања у женској популацији када су у питању малигне болести, што веома забрињава имајући у виду да је рак грлића материце једна од најпревентабилнијих малигних болести. Према процјенама Свјетске здравствене организације за 2020. годину (које су креиране и у односу на посљедње податке из Националног регистра) Црна Гора има највећу добно стандардизовану стопу оболијевања (26,2/100 000 жена) и умирања (10,5/100 000 жена) од рака грлића материце у Европи.

Један од значајних фактора који доприносе високој смртности од ове болести је чињеница да је први стадијум болести углавном без симптома, или су они неспецифични, па се жене обраћају гинекологу тек када је болест узнапредовала. Тада лијечење постаје отежано и неизвјесно што смањује шансе за изљечење.

Због свега наведеног, неопходно је истац́и значај интензивирања активности којима се пажња жена усмјерава не само на могуц́ност, вец́ и на неопходност коришц́ења доступних мјера превенције.

Фактори ризика за настанак овог обољења су разноврсни, а у највећем броју случајева је то дуготрајна инфекција са високоризичним (онкогеним) типовима хуманог папилома вируса (ХПВ), која припада сексуално-преносивим инфекцијама (иако сексулани однос у ужем смислу није једини начин преношења ове инфекције). Поред наведене ХПВ инфекције и други фактори ризика утичу на развијање рака грлића материце, као што су: рано ступање у сексуалне односе; незаштићен полни однос са инфицираном особом; честа промјена сексуалних партнера/ки; смањена отпорност организма (пушење цигарета, алкохолизам, хроничне болести итд); оболијевање од других сексуално преносивих инфекција, као што су хламидија и гонореја.

ХПВ је присутан у око 90-99% случајева рака грлића материце.

ХПВ типови 16 и 18  одговорни су за око 50-70% случајева овог рака, а седам високоризичних типова (16, 18, 31, 33, 45, 52 и 58) сматрају се одговорним за укупно до 90% свих случајева рака грлића материце.

Упорне инфекције високоризичним типовима ХПВ доводе до појаве преканцерозних и канцерозних промјена на грлићу материце.

Скрининг програм рака грлића материце је једна од најефикаснијих превентивних мјера јер се болест открива у раној фази прије појаве клиничких симптома и знакова. Скрининг омогућава не само откривање рака грлића материце у раној фази, већ и откривање преканцерозних промјена, чијим се уклањањем спрјечава настанак малигних промјена.

Раним откривањем повећава се могућност излијечења, побољшава квалитет живота и продужава период преживљавања уз истовремено смањење трошкова лијечења и збрињавања таквих пацијенткиња.

Скрининг рака грлића материце се у Црној Гори спроводи на националном нивоу. Циљну групу чине жене без симптома ове болести, које имају између 30 и 50 година и које су осигуранице Фонда за здравствено осигурање Црне Горе. Примарни тест за рано откривање рака грлића материце је ХПВ тест који подразумијева откривање присуства ХПВ партикула у брису грлића материце. Узимање бриса грлића материце за ХПВ је једноставна, брза и безболна метода. У Институту за јавно здравље Црне Горе врши се анализа узоркованог материјала и резултати се електронским путем шаљу изабраним гинеколозима. Жене код којих је тест позитиван позивају се на додатну дијагностику – ПАПА тест, цитолошки преглед цервикалног бриса методом ЛБЦ (лиqуид басед цyтологy). Тада  се могу пронаћи промијењене ћелије у раном стадијуму које се могу лако одстранити, тако да се не развију у рак.

Циклус скрининга рака грлића материце траје 5 година што значи да ће жене са ХПВ негативним налазом бити позване за пет година у нови циклус скрининга.

Позитивни ХПВ тест указује на повећани ризик развоја рака грлића материце и не значи да жена има или да ће се код ње сигурно развити ова болест.

ХПВ вакцинација представља специфичну мјеру примарне превенције која, уколико се спроводи адекватно, даје веома добре резултате у превенцији преканцерозних и канцерозних промјена на грлићу материце. Најбољи ефекат вакцина има уколико се даје у раном узрасту, већ након навршених девет година живота (од 9 до 14 година). Земље које деценију или дуже вакцинацију спроводе на системски начин и са високим обухватом, већ биљеже значајан пад учесталости ХПВ инфекција, гениталних брадавица, преканцерозних промјена на грлићу материце и рака грлића материце.

У Црној Гори, прошле године, успостављен је програм ХПВ вакцинације који је намијењен деветогодишњим дјевојчицама. Вакцина је веома дјелотворна и високо безбједна. Спада у групу девето-валентних вакцина, која пружа заштиту од највећег броја онколгених типова ХПВ-а. Не постоји медицински оправдан разлог за одлагање вакцинације. Вакцинација је дјелотворнија када се примИјени у млађем узрасту, ниво заштите који вакцина пружа веома је стабилан дуг временски период, а вакцинација у млађем узрасту је и безбједнија.

Најснажније се препоручује да ниједан родитељ не проспусти прву прилику која му се укаже да вакцинише своју ћерку, јер тиме улажу у здраву будућност свог дјетета.

• Одласком на редовне гинеколошке прегледе;
• Учествовањем у организованом скринингу рака грлића материце (када добијете позив из Дома здравља);
• Вакцинацијом против ХПВ-а циљних група;
• Уколико сте млади избјегавајте рано ступање у сексуалне односе, не мијењате често сексуалне партнере и користите кондом – посебно када је у питању нови или непознати партнер.

Хајде да заједно градимо здравију заједницу!

Текст преузет са сајта Института за јавно здравље: https://www.ijzcg.me/me/novosti/evropska-nedjelja-prevencije-raka-grlica-materice-23-2901-2023