Мале богиње (Морбилли)

Мале богиње (Морбилли) су акутно, заразно, вирусно обољење које изазива вирус малих богиња.

Ко оболијева од малих богиња?

Ризик инфицирања вирусом морбила имају особе које нијесу прележале мале богиње или нијесу вакцинисане против малих богиња. Морбили се углавном сматрају болешћу дјечјег узраста, али се могу јавити у било ком животном добу код невакцинисаних и осјетљивих особа. Отпорност након прележане болести као и код потпуно вакцинисаних особа се сматра доживотном.

У којим дјеловима свијета се јављају мале богиње?

Широм свијета се сваке године пријави 36 случајева малих богиња на милион особа, док око  135 000 умре. Чак једно од сваких 20-оро дјеце обољеле од морбила оболи од упале плућа, што је најчешћи узрок смрти од малих богиња. Отприлике једно дијете од сваких 1000 обољелих  ће развити енцефалитис (оток мозга) који може довести до конвулзија и може оставити дијете глувим или с интелектуалним тешкоћама.

Посебно су угрожена потхрањена дјеца чији имуни систем није у стању да се избори са инфекцијом. Због  тога се око 98% смртних случајева дешава у земљама у развоју. Ипак, умирање се региструје и у најразвијенијим државама свијета укључујући и државе Европске уније и Сјеверне Америке. У многим земљама Европе мале богиње су и даље значајан народноздравствени проблем првенствено због слабог оѕива на вакцинацију. Због тога се епидемије морбила  континуирано јављају најчешће међу невакцинисаном дјецом, дјецом која су превише мала да би била вакцинисана и дјецом која су непотпуно вакцинисана и нису развила довољан ниво имунитета.

Како се морбили шире?

Вирус малих богиња се врло лако шири са заразних на осјетљиве особе и то најчешће путем ваздуха – преко капљица које настају приликом кашљања и кијања или директним контактом са носним или ждријелним секретом заражених особа. Ређе се болест преноси преко предмета који су свјеже загађени носно-ждријелним секретом.

Који су симптоми малих богиња?

Први симптоми инфекције вирусом морбила се јављају обично 7-18 дана након контакта са заразном особом. Болест у почетку личи на обичну прехладу са цурењем из носа и благо повишеном тјелесном температуром. Очи могу постати црвене и осјетљиве на свијетло. Како болест напредује, обично 3-7 дана након почетка, тјелесна температура може да порасте и до 39-40 степени Целзијуса.  Јавља се  оспа која обично почиње на лицу, иза ушију, а одатле се шири по цијелом тијелу. Оспа траје 4-7 дана и најчешће је праћена малим бјелим тачкицама (Копликове мрље) које се јављају на слузници усне дупље.

Када су особе обољеле од малих богиња заразне?

Особе обољеле од морбила су најзаразније 2-4 дана прије и до 4 дана након избијања оспе.

Које компликације се могу јавити код малих богиња?

Права опасност од малих богиња лежи у чињеници да вирус поред уобичајене клиничке слике изазива општу слабост организма – анергију  праћену израженим падом имунитета код инфицираних, тако да се на мале богиње често „надовезују“ друге болести и инфекције. Управо оно што прати мале богиње представља највећу опасност а то су су компликације – упале горњих и доњих дисајних путева, прије свега тешке упале плућа, затим упале уха, али и најтеже компликације које могу да се јаве у виду упале мозга – енцефалитиса. Компликације чине да се на око хиљаду обољеле деце, биљежи у просјеку један смртни случај у развијеним државама док је у неразвијенијим државама ова стопа вишеструко већа и од сто обољелих смрт ће се регистровати код 3-5 особа.

Како се мале богиње могу спријечити?

Вакцинација против морбила се спроводи код дјеце почев од 12  па све до навршених 15 мјесеци живота примјеном учинковите и безбједне вакцине која је у употреби широм свијета више од три деценије а код нас од 1994. године. Друга доза вакцине даје се до навршених седам година живота односно приликом поласка у основну школу.

Вакцина се даје заједно са вакцином против заушака и рубеоле а двије дозе вакцине су неопходне за адекватну заштиту која подразумјева дуготрајан имунитет. То значи да свако дијете пре завршене основне школе у здравственој документацији треба да има уписане двије дозе ове вакцине. Имунитет након потпуне вакцинације  ствара се у више од 95% вакцинисаних и сматра се доживотним.

Да ли је вакцина против малих богиња безбједна?

Вакцина против морбила је сигурна и учинковита. Примјеном вакцине уз адекватан имунолошки одговор, остварује се заштитни ниво антитијела код 95% дјеце која су вакцинисана једном дозом са навршених 12 мјесеци живота и готово код 99% дјеце која су примила двије дозе вакцине.

Током више деценијског праћења употребе ове вакцине и након стотина милиона доза датих дјеци широм свијета јасно су утврђене њене особине и прецизно се знају нежељене реакције које могу настати јер као и сви други љекови, и вакцина против малих богиња може довести до појаве нежељених реакција. Међутим, ни једна од регистрованих нежељених реакција нема високе размјере нити по учесталости нити по озбиљности а корист примјене вакцине јасно вишеструко превазилази све њене могуће нежељене реакције.

Посебно битно је да се нежељене реакције неће јавити код свих вакцинисаних већ напротив – јавиће се ријетко и само код појединих особа. Озбиљна алергија, као најтежа нежељена реакција, може се јавити једном на 100.000 датих доза или чак и ријеђе, што с обзиром на број датих доза у Црној Гори значи да ће се таква реакција видјети отприлике једном у десет година а не постоје подаци да је до сада забиљежена код нас. Друга нежељена дејства по правилу су могућа и обухватају: бол и црвенило на мјесту примјене вакцине, краткотрајно повишену тјелесну температуру, оток на мјесту примјене, благи пролазни осип, појачану секрецију из носа или кијање, оток пљувачних жљезда лица и врата, пролазни пад броја тромбоцита, бол у мишићима и зглобовима.

Готово сва набројана нежељена дејства чешћа су код старије дјеце која касне са примањем прве дозе вакцине као и код одраслих, кратког су трајања и пролазе сама од себе те најчешће не захтијевају интензивно праћење од стране медицинског особља. Ризик од развоја комликација након инфекције вирусом морбила је за одређене ентитете неколико десетина пута већи него након примања вакцине.

Данас све земље свијета спроводе системску имунизацију против малих богиња у циљу заштите како појединаца тако и популације.

Како да се понашате ако мислите да Ваше дијете има морбиле?

Ако Ваше дијете развије високу тјелесну температуру праћену набројаним симптомима потребно га је одвести на љекарски преглед. Посјету изабраном педијатру је неопходно најавити телефонским путем а приликом доласка у дом здравља сестри на шалтеру је потребно одмах објаснити да је дијете фебрилно и да има осип. Најава посјете је неопходна како би се преглед организовао на начин који ће спријечити евентуално ширење вируса међу другом дјецом која се у том тренутку могу налазити у чекаоници дома здравља.

Након прегледа љекара неопходно је строго придржавати се савјета које добијете. Понекад ће бити потребно узимање узорака крви као и разговор са надљежним епидемиологом који за циљ има идентификацију извора заразе али и саопштавање мјера за прекид ширења обољевања у околини. Болничко лијечење се спроводи у случају компликација. Некомпликовани случајеви морбила лијече се амбулантно и у кућним условима. Тада је потребно:

• Узимати довољно течности (млаки и благи чајеви)
• Влажити ваздух просторије у кући барем 2-3 недеље;
• Пошто је један од симптома морбила осјетљивост на свијетло – замрачите просторију где се дијете налази.
• По потреби и препоруци изабраног педијатра користити љекове за  снижавање тјелесне температуре и смиривање болова у мишићима

Због пада имунитета постоји повећан ризик од инфекција (пролив, респираторне инфекције и слично). Ако се појави кашаљ, конвулзије због високе тјелесне температуре или ако температура поново почне да расте иако се била стабилизовала – поново се обавезно јавите љекару без икаквог одлагања

Текст преузет са сајта Института за јавно здравље:https://www.ijzcg.me/me/novosti/male-boginje-morbilli